~ Milica Puric ~
Photo credit: Vladan Glišović
“Prvi rezultati primene antivirusnog leka Remdesivir za tretman bolesti COVID-19 za sada su ohrabrujući, ali je još rano donositi konačne zaključke o njegovoj efikasnosti. S obzirom na to da je lek još uvek u fazi ispitivanja, za sada je primenjivan uglavnom kod pacijenata u najtežem stadijumu bolesti,” kaže za Urban Culture Tribe dr Dejan Glišović iz Čikaga koji radi u jednoj od najvećih kompanija za klinička ispitivanja Pharmaceutical Research Associates i sa timom stručnjaka nadgleda primenu upotrebe antivirusnog leka Remdesivir za lečenje bolesti COVID-19. Ovaj lek razvila je biofarmaceutska kompanija Gilead Sciences i sada se testira kao specifičan tretman za COVID-19. U Sjedinjenim američkim državama i Japanu odobren je za hitnu upotrebu za osobe sa teškim simptomima. Budući da je direktno uključen u njegovo kliničko testiranje, sa dr Glišovićem, koji je završio Medicinski fakultet u Beogradu, razgovaramo o ispitivanju primene Remdesivira: o slučajevima u kojima je lek imao najjače dejstvo, o fazama bolesti u kojima je primenjivan, dužini terapije, i o izbijanju COVID-19 koju je Svetska zdravstvena organizacija 11. marta ove godine okarakterisala kao pandemiju.
“Ako imamo u vidu da je Remdesivir u osnovi antivirusni lek, što znači da sprečava replikaciju virusa, logično bi bilo pretpostaviti da je njegova efikasnost najveća ukoliko bi se primenio odmah nakon pojave prvih simptoma pre nego što se virusi razmnože u velikom broju i napadnu pluća i druge vitalne organe. U odmaklim stadijumima bolesti dolazi do oštećenja mnogih organa i to zahteva primenu velikog broja drugih lekova – antikoagulanata, imunosupresiva, sedativa, vazopresora i mnogih drugih medikamenata, jer kod uznapredovanih komplikacija antivirusni lek ne može sam da reši problem. Što se tiče dužine terapije, mi smo ispitivali doziranje jednom dnevno u toku 10 dana. Međutim, poslednji rezultati ukazuju da je efiksnost podjednako dobra i kod tretmana od samo pet dana.
Photo credit: Fusion Medical Animation
Urban Culture Tribe: Kako tumačite to što je FDA (Food and Drug Administration) izdala dozvolu za hitnu upotrebu antivirusnog leka Remdesivir za lečenje COVID-19 kod hospitalizovanih pacijenata, iako su, prema sopstvenim tvrdnjama, imali ograničene informacije o njegovoj bezbednosti i efikasnosti?
Dr Dejan Glišović: Da bih vam detaljno odgovorio na ovo pitanje morao bih prvo da objasnim osnovne principe i pravila za sprovođenje kliničkih studija sa kontrolnom grupom, što bi bilo preopširno za ovu priliku. Najkraće rečeno, novi lek se ispituje tako što osim grupe pacijenata koja ga prima, morate da uključite i kontrolnu grupu pacijenata kojoj dajete sličan lek koji je već odobren u istoj indikaciji, ili, ako takav lek ne postoji (kao što je trenutno slučaj), onda placebo. Da bi vaš lek bio odobren, on mora da bude efikasniji od leka iz kontrolne grupe. Međutim, kada je na osnovu prvih rezultata postalo jasno da je Remdesivir zasta efikasan (najmanje 30% u odnosu na placebo) FDA je doneo odluku da se prekine studija sa kontrolnom grupom iz etičkih razloga, jer nije moralno davati teškim pacijentima placebo ako se već zna da lek deluje. Zato je, imajući u vidu hitnost situacije, a u nedostatku bilo kakvog drugog efikasnog leka protiv ovog virusa, FDA odlučila da se svima omogući da dođu do jedinog leka koji pokazuje dokazanu efikasnost. Odluka je privremena i važi samo dok je pandemija u toku, a u međuvremenu se studije nastavljaju po “open label“ principu (svi teški bolesnici dobijaju lek, a niko placebo). Kada kriza prođe proizvođač će morati da završi sve potrebne studije po regularnom postupku (što može potrajati još minimum šest meseci ili više) i da zatim priloži kompletne rezultate potrebnih studija efikasnosti i bezbednosti da bi se lek na osnovu toga eventualno odobrio za trajnu upotrebu.
Photo credit: Branimir Balogović
Urban Culture Tribe: Kako kao doktor i neko ko je u kompaniji ‘Pharmaceutical Research Associates’ uključen u kliničko testiranje leka Remdesivir gledate na pandemiju izazvanu korona virusom? Da li se trenutna globalna epidemija mogla očekivati i eventualno sprečiti?
Dr Dejan Glišović: Naravno da se epidemija mogla očekivati. Ne morate biti doktor, dovoljno je samo pogledati u istoriju. Istorija ljudskog društva je dobrim delom i istorija epidemija. One su se u prošlosti redovno dešavale, a neke od njih su odnele više ljudskih života nego neki ratovi. Sa napretkom medicine i otkrićem lekova i vakcina mnoge zarazne bolesti, koje su ranije harale ljudskom populacijom, dobrim delom su suzbijene, ali opasnost od neke nove epidemije uvek postoji. Ona je možda i veća danas, u eri intenzivnih migracija stanovništva i brzih saobraćajnih tokova. Neko ko se sada zarazi i sedne u avion može da prenese infekciju na drugi kraj sveta za samo nekoliko sati, dok su se ranije epidemije širile daleko sporije, a mnoge se nisu ni proširile izvan lokalnih ljudskih zajednica. Da li se pandemija COVID-19 mogla sprečiti teško je reći jer se ovde radi o sasvim novom uzročniku koji do sada nije izazivao bolest kod ljudi. U svakom slučaju mogli smo ovu krizu makar dočekati malo spremniji da smo se bolje organizovali i na vreme pripremili strategiju odgovora na opasnost ove vrste.
Urban Culture Tribe: Postoji mnogo dezinformacija u vezi sa koronavirusom. Dok jedni govore da će virus mutirati, osnažiti i od jeseni izazvati drugi talas epidemije, drugi smatraju da ćemo kao društvo postati imuni i da će virus do jeseni oslabiti. Kakav je vaš stav o tome?
Dr Dejan Glišović: Nemam jasan stav o tome, niti mislim da bilo ko može pouzdano da predvidi kako će se ponašati virus koji je nov i o kome nedovoljno znamo. Opreza radi, ne bih se pouzdao u procene da će virus da slabi, niti za to za sada ima dokaza. Lično mislim da treba biti spreman na najgoru varijantu, a ako stvari ipak krenu boljim tokom, dobro jeste.
Photo credit: Vladan Glišović
Urban Culture Tribe: Da li je testiranje na koronavirus za sada najbolja preventiva u sprečavanju širenja bolesti? Koliko je to zaista izvodljivo u ovoliko velikoj zemlji kao sto je USA?
Dr Dejan Glišović: Testiranje je sigurno jedan od najvažnijih načina kontrole epidemije. Bez primene pouzdanih testova na reprezentativnim uzorcima populacije mi ne možemo znati ni koliki je broj zaraženih, niti koliki je stvarni mortalitet, ni morbiditet. Problem je što nemamo dovoljno testova, a trenutni proizvodni kapaciteti ne mogu ni približno da zadovolje potrebe s obzirom na veliki broj stanovnika u USA. Inače bi bilo interesantno proveriti ko je od nas već bio inficiran. Međutim, brzi PCR testovi koji su se do sada uglavnom koristili ne daju tu informaciju. Za to su potrebni serološki testovi koji mogu da pokažu prisustvo IgM antitela (označava trenutnu infekciju) i IgG antitela (ukazuje na preležanu infekciju). Pre nedelju dana Quest je najavio mogućnost online uplate za njihov serološki test za sve građane. Mislim da je cena oko $150, a rezultati se dobijaju u roku od dva dana. Prisustvo IgG antitela bi moglo značiti da ta osoba ima razvijen imunitet što bi znatno olakšalo postepeno ukidanje izolacije i povratak ljudi na posao i uobičajene aktivnosti. Međutim još uvek nije poznato koliko je trajanje tako stečenog imuniteta kod SARS-CoV2 virusa, a to samo vreme može pokazati.
Urban Culture Tribe: Kao što znamo Švedska nije uvodila obavezni karantin i oslonila se na samokontrolu i disciplinu građana. Da li mislite da je to bio pametan model ili rizičan i opasan?
Dr Dejan Glišović: Ne mogu da sudim o tome jer ne poznajem prilike u Švedskoj, kao ni kapacitete njihovog zdravstvenog sistema. Prema trenutnim statistikama Švedska ima veći broj obolelih i veći broj umrlih od susednih skandinavskih zemalja (i nominalno i proporcionalno). To, međutim, ne znači da će tako ostati do kraja epidemije. Zemlje koje su se odlučile za strožije mere izolacije će u početku imati manje obolelih, ali će nakon popuštanja mera oboleti više ljudi. Na kraju će se to verovatno sve izjednačiti i veći deo stanovništva će pre ili kasnije biti izložen virusu, ukoliko se do tada ne pojavi vakcina. Neki procenat obolelih će umreti u svakom slučaju, s tim što će se kod liberalnijih modela to desiti ranije, a kod zemalja sa inicijalno strožijim merama, kasnije. Tu, međutim, može da bude razlike u stopi smrtnosti u zavisnosti od efikasnosti i kapaciteta zdravstvenog sistema. Švedski standard i švedska disciplina možda mogu da podrže takve mere u Švedskoj, ali ne mora da znači da bi identične mere dale iste rezultate u svim zemljama. U svakom slučaju, kada ova kriza prođe biće korisno prostudirati iskustva iz svih država i na osnovu toga izvući zaključke o tome kako se najbolje pripremiti i adekvatno reagovati u slučaju neke slične pandemije.
Photo credit: Macau Photo Agency
Urban Culture Tribe: Smatrate li da su trenutne mere zastite (maske, rukavice, pranje ruku, socijalno distanciranje) adekvatno ponašanje u zaštiti od virusa i koja je od ovih metoda najefikasnija? Koliko dugo ćemo još morati da to primenjujemo?
Dr Dejan Glišović: Od svih ovih mera, socijalno distanciranje, posebno potpuna izolacija, je najefikasnija u zaštiti od virusa. Međutim, ta mera ima smisla u određenim uslovima i u ograničenom vremenskom periodu. Nakon nekog vremena, kada negativne posledice opšte izolacije (opasnost od ekonomskog kolapsa, opasnost po zdravlje obolelih od drugih bolesti, socijalni nemiri i drugo) nadvladaju opravdanost njene primene, onda ostale pomenute mere ostaju kao osnovni vid zaštite. Iako one mogu u znatnoj meri da smanje mogućnost infekcije treba imati na umu da to nije potpuna zaštita. Obična maska pretežno ne štiti zdrave koji je nose, ali je važno da je nose zaraženi kada su u kontaktu sa zdravima. A pošto se još uvek ne zna koliko je asimptomatskih nosilaca virusa korisno je da je maske za sada nose svi, posebno u javnim, zatvorenim prostorijama. Ne znam koliko će dugo ove mere biti obavezujuće, ali verovatno dok ne izađe efikasna vakcina ili dok se ne zarazi veći deo stanovništva i tako stekne prirodni imunitet. U obe varijante verovatno možemo računati na najmanje godinu dana. Naravno, teško je predvideti ponašanje virusa, pogotovo novog i nedovoljno poznatog. Bilo bi dobro ako bi se ova pretpostavka pokazala preterano pesimističnom i stvari se vratile na normalu znatno ranije. Ali do tada, kako bi se u lokalnom žargonu reklo – “Better safe than sorry”.
Photo credit: Edwin Hooper
~ Milica Puric ~ Urban Culture Tribe ©
#coronavirus #COVID-19 #Remdesivir #2020