Ilija Šaula na jednom od književnih nastupa

Posle pet knjga poezije, Ilija Šaula, pisac, humanista i investitor iz FiIaldefije objavio je nedavno prvu knjigu proze i nazvao je ‘Bulevar svetlosti – promisli o životu’. Ova knjiga je himna optimizmu, svetlosti, dobroti i svim ljudskim vrednostima  koje uvek uspeju da budu jače od mraka i svih nevolja. Posle pročitanog ‘Bulevara svetlosti’ čitalac ima utisak da je sve odjednom postalo bolje i lepše: nebo se razvedrilo, nevolje ustuknule, a ljubav i smisao pobedili sve muke.

U svojim ‘promislima o životu’ Ilija Šaula traga za odgovorima o životu i njegovom smislu. On pokušava da razume nepravdu, bori se sa teškim sećanjima na rat, promišlja o nepravdama, povredjenim osećanjima, strahovima i ranama. On takodje govori o hrabroj čovekovoj prirodi, o detinjstvu, sećanjima na drage ljude, a ponajviše o ljubavi. I u svemu kod njega preovladava vera u dobru prirodu čoveka i veličanstvenu snagu života.

Ilija Šaula već godinama živi u Filadefiji. U prognaničkoj koloni sa svojim sunarodnicima napustio je Kordun 1995. i preko Srbije došao u Filadefiju. Saputnik na tom putu i najverniji prijatelj bila mu je i ostala supruga Branka koja je postala njegova životna i profesionalna podrška i neprekidna inspiracija. Kao pravi čuvar srpske reči u dijaspori, u Filadefiji je osnovao Književnu radionicu Kordun koja objavljuje radove autora kojima je to prva knjiga. Veliki je poštovalac dela Nikole Tesle i u Filadefiji je bio jedan od osnivača kluba ‘Nikola Tesla’ i ‘Tesline naučne fondacije’. Piše književne osvrte, gostuje na književnim tribinama u Americi, Kanadi i Srbiji, druži se sa piscima i umetnicima. Prepoznavši njegov književni talenat, čuvena pesnikinja Vesna Parun svojevremeno ga je ohrabrila rekavši: – Ti, Ilija, moraš da pričaš poeziju, da govoriš ono što vidiš, da ispoljavaš svoj duh, jer tebi reči same idu, one su spremne, samo treba da ih pustiš, da ih izgovoriš….’  Tako je krenuo da piše, a danas ima čak šest objavljenih knjiga.

Ilija Saula i  supruga Branka – njegov najverniji prijatelj, podrska i inspiracija

Urban Culture Tribe: Najpre čestitke za vašu novu knjigu ‘Bulevar svetlosti’. Kako se osećate kada držite u rukama knjigu i kakve su prve reakcije čitalaca? Da li su iznenadjeni time što ste objavili knjigu proze, a ne poezije kao do sada? 

Ilija Šaula: Hvala na čestitci. Osećaj je kao kad imaš pet devojčica koje voliš najviše na svetu i rodi ti se sin. Šalim se, ali za ovu novu knjigu gajim poseban osećaj. Prvi put je to deo moje stvarnosti, život koji živim, krajnje realističan, a naizgled maglovit, metafizičan. Tu su reči koje se čuju od mene u razgovorima, premišljanjima, ubeđivanjima. Rečenice koje se mogu pronaći u mojim komentarima na društvenim mrežama, pa čak i stihovi nekih mojih pesama, izraženi kroz prizmu narodne mudrosti, poslovičnog govora. Tu su najiskrenija osećanja, odnos prema životu, drugim ljudima, sebi, prirodi. Pokušao sam da sa tim promislima stvorim knjigu i čini mi se da sam u tome uspio. Prvih nekoliko reakcija na rukopis od prijatelja iz literalno-umetničkog okruženja ponukalo me da to bude knjiga. Bilo je i oprečnih mišljenja, koja su mi takođe mnogo značila, jer su ukazivala na ono što je bilo suvišno u rukopisu. Da je to ostalo možda bi uistinu povredilo književnost.  Hvala svima, posebno onima koji su zajedno sa mnom radili na realizaciji ovog projekta. Bilo bi ne moguće da jedan čovek izgradi sam čitav bulevar od svetlosti misli, trebalo je dosta rada da ta svetlost sija punim sjajem. Radost je posebna kad osetim u reakcijama prvih čitaoca uzbuđenje na samom početku. Oduševljavaju se mnogobrojnim citatima koji ih navode uglavnom na smisao života.

Urban Culture Tribe: Vaša knjiga ima veoma poetično ime. Ipak iznenadjuje neočekivani uvod u kome junaka treba da izvedu na streljanje. Jeste li imali slična iskustva? 

Ilija Šaula: Iskustvo svakog čoveka je da se ponekad nađe u bezizlazu i izolaciji u odnosu na okolinu. Jedino oružje za kojim može posegnuti u tom momentu je razgovor. Jedino pravo i najdelotvornije. Nisam nikad bio osuđivan, niti krivično gonjen, ali život se sastoji od vidljivog i nevidljivog dela. Potreba za spasenjem proizilazi kroz veru, razmišljanje i dobra dela. Ako sam se nekad našao na suprotnoj strani od dobra, gledao sam da se spasem zdravim razmišljanjem, svesnošću i mudrim razgovorom. Zbog toga na samom početku knjige apelujem na razgovor, jer i ako mu nismo vični treba da se učimo razgovarati da bi jedni drugima bili nadopuna i pomoć u ostvarenju svih životnih ciljeva, koji život čine boljim i lepšim.

Sa Brankicom Damjanović (levo)  i Milicom Lilić u Udruženju književnika Srbije u Beogradu

Urban Culture Tribe: Poglavljima ste dali imena ‘Mir’, ‘Mudrost’, ‘Istina i laž’, ‘Bogatstvo’… Kako je nastajala ova interesantna knjiga? Koliko dugo i za koga ste je pisali? 

Ilija Šaula: Sve životne kategorije sa kojima se suočavamo  proizlaze iz naše svesnosti.  Nemoguće je da čovek odjednom sve sazna, ali je moguće da čitavog života uči. Opredelio sam se da ostanem đak čitavog života. Ova moja knjiga je samo jedan od mojih domaćih zadataka. Potrudio sam se da zabeležim što sam naučio u jednom periodu života od sebe, od onoga u šta verujem, od onih sa kojima živim i od onih koji su svoje znanje zapisivali pre mene. Svi moji naslovi su univerzalne teme, neki su nastali od rečenice koja mi se javlja kao promisao, ispod nekih možda nećemo naći sadržaj blizak naslovu, možda samo jednu rečenicu koja dolazi kao zaključak na kraju. Materijal za ovu knjigu je nastao u rasponu od poslednjih pet godina. Bile su to zabilješke gde god mi se ukazala prilika da ih ostavim, najviše na društvenim mrežama. gde sam pisao na razne životne teme. Ima i komentara koje rado ostavljam, jer na taj način čistim svoje mentalno polje i dolazim do savršenije misli na bolji i jednostavniji način, nesvesno koristeći znanje i iskustvo sagovornika za unapređenje svog vlastitog. Dakle život nas tera, hteli mi ili ne da od drugih učimo. Knjigu sam posvetio mom stricu koji je bio posebna ličnost, zračio je dobrotom i razumevanjem. Kratko je živeo i zaslužuje da bude u mojim mislima, jer mi je pružio u životu veliku priliku da postanem nešto, dok su mnogi morali da bez tog nekog postanu nešto. Imao sam njegovu privilegiju. Slava mu!

Urban Culture Tribe: Vaš rodni Kordun zauzima ogroman deo vašeg književnog opusa. Na njemu mudraci žive na devet brda i uče vas da se sreća mora zaslužiti. Tamo je vuk vaš najveći prijatelj, a baka Anina mudri životni učitelj. Kordun je, sa druge strane, i zemlja surove stvarnosti u kojoj se dogodio rat i ‘Oluja’. Kakva su danas vaša sećanja na Kordun?

Ilija Saula je veliki ljubitelj i postovalac dela Nikole Tesle

Ilija Šaula: Kordun je sve moje. Moja ljubav, moj život, moj posao, moja inspiracija, moja sećanja, moje uspomene. To je mesto na planeti na koje prvo krenem u mom astralnom putovanju, a tek odatle krenem dalje ili se vratim natrag u svoje telo. Kordun je neverovatno parče kosmosa za svaku dušu koja je tamo rođena. Kordun je ognjilo na kojem se greju duše onih koji nisu ni poleteli, koji čekaju da se vrate i odžive život dostojan čoveka. Kordun je crveno krvno zrnce u našem sunčevom sistemu koje je neuništivo. Ta zemlja će u dalekoj budućnosti biti dokaz da je tu živela ljudska zajednica koja i pored najvećih pogroma nije napustala svoju zemlju. Kordun danas ima više stanovnika pod zemljom nego na površini. ZA sve rođene Kordunaše koji su morali prerano napustiti ovaj svet, nikad neće biti zadovoljena pravda za ubijene uspehe, ljubavi, poslove i sve ono što čovek za svog veka može da ostvari. Kordun živi u svakom svom potomku. Noću mi mrmoljamo ustima punim zemlje i čujemo glasove kosača, žeteoca, svadbara, ciku i igru dece, lelek majki i sestara, uzdahe đedova, očeva sinova… Sve to gradi misao i reči u nama, posebno u umetnicima koji umeju da ih izliju na papir, na platno, uklešu u drvo, kamen u koren našeg postanja. Kordun čuva sećanje, a na nama je samo da ga ne zaboravimo.

Urban Culture Tribe: Kažete da je detinjstvo provedeno na Kordunu ‘jedini period života koji je život, sve ostalo je teret i borba’. Kako se rodilo takvo razmišljanje?

Ilija Šaula: Na Kordunu se drugačije ne razmišlja. Istorija Korduna nije samo poslednja dva rata i vreme mira koje je postojalo između ratova.  Kordun je vjetrometina koja se umiriti ne da. Ratnici hiperboreje tu su postavili granicu koja od tad razdvaja doba, narode, vojske, carevine, države i sanjare koji sanjaju svet bez granica, rata i seoba, ali čim se probude nađu se ponovo u tom galimatijasu.

Ilija Saula sa knjgom ‘Bulevar svetlosti i ostalih pet knjiga (photo by Dani Blue)

Urban Culture Tribe: Posebno ste nadahnuti kada govorite o ljubavi i to ne samo romantičnoj, nego i onoj prema životu, lepoti, rečima, svemu onome što oplemenjuje čoveka i naš zivot… Jeste li oduvek bili takav zaljubljenik u ljubav i životne vrednosti?

Ilija Šaula: Čini mi se da jesam. Kad vidim šta sam sve stvorio, kako mi je život tekao i kroz šta sam sve prošao mislim da ništa ne bih mogao bez ljubavi. Ljubav je pokretač svega. Zanimljivo je da Kordunaši ne veruju mnogo u ljubav. Za nas je ljubav najvećim delom lirika, a to je stran pojam. Kad se kaže ljubav odmah se misli na prizemni način shvatanja stvari. A ipak, najveći broj mojih sunarodnika nije svesno svojih vrednosti. Naš pogled na porodicu kao osnovnu ćeliju društva je sveti, naš odnos prema drugom čoveku je tolerantan, human i uvažavajući, odnos prema našim pokojnicima je uzvišen… Sve su to elementi ljubavi, ali izostaje jedan najvažniji koji nikako da prihvatimo: da istinski naučimo voleti sebe. Cak i na uštrb svih stradanja kroz vekove taj elemenat ljubavi se na Kordunu najteže savladava. Kada bi to umeli, Kordun verovatno danas ne bi bio deo Hrvatske, već Francuske ili neka nezavisna društvena tvorevina u vrlo značajnom delu evropskog kontinenta.

Urban Culture Tribe: Kako je nastala vaša ‘Književna radionica Kordun’ koja pomaže drugim piscima da objave svoje knjige?

Ilija Šaula: Književna radionica Kordun, nastala je iz spleta okolnosti koje su se stvorile u periodu mog povratka pisanju, jer sam zbog, rata, izbeglištva i progonstva do Amerike pauzirao 17 godina u svom književnom stvaralaštvu. Čim sam osetio da među savremnicima sa kojima sam delio spisateljsko pero nisam izgubio kredibilitet stvaraoca odlučio sam da moja uloga u književnosti bude malo veca od samog pisanja. U suradnji i razgovorima sa mojim kolegom Danilom Marićem odlučili smo da formiramo književnu radionicu koja će se baviti uređivanjem radova autora koji prvi put objavljuju knjigu. Do sada smo ostvarili divne rezultate, primećeni smo, piše se o nama i naši autori su postali ‘zvezde’ jer nema većeg uspeha i radosti od prve knjige. Oprobali smo se u različitim književnim formama i do sada nijedno izdanje nije bio promašaj. U surdnji sa štaparijom ‘Grafičar’ iz Užica objavili smo vise od 20 naslova. Ta naša uređivačko izdavačka delatnost pokazala se vrlo delotvornom, poprimila je humanitrni karakter, jer mi od tih izdanja ne pravimo profit, platimo štampu i čitavu ediciju od 300 primeraka prepustimo autoru.

Ilijina umetnost u pesku

Urban Culture Tribe: Znam da ste veoma aktivni na Facebooku, da tamo objavljujete svoju poeziju i prozu i stalno razgovarate sa ljudima. Šta vas čitaoci najviše pitaju? Šta im se najviše svidja u vašem pisanju?

Ilija Šaula: Moja aktivnost na društvenim mrežama dovela me do nekih ljudi za koje možda ne bi nikad ni saznao da postoje da nije tog interneta. Kako su neki od njih postali pravo otkrovenje za mene tako sam i ja postao za neke od njih. Društvene mreže su bile mesto gde sam pronašao prve radove za koje je Književna radionica pokazala interes za štampanjem. Autori tih radova toliko su bili oduševljeni našom idejom da se to poznanstvo nije mogul drugačije završiti nego velikim prijateljstvom. Danas, mnogi od nas su aktivni saradnici na zajedničkim projektima, pronalaženju medija koji nas zastupaju, pružanje usluga lekture, korekture, prevoda, pisanja osvrta, mišljenja, recenzija. Dolazimo u kontakt sa afirmisanim imenima naše književnosti dobivamo podršku i poverenje, gradimo mostove, održavamo zajedničke promocije, objavljujemo naše priloge u eminentnim književnim časopisima i web portalima. Eto, svemu tome doprinele su društvene mreže, ponajviše Facebook. Ne smem zanemariti ulogu foruma koji su bili polje za tu vrstu zabave i druženja sve dok Facebook nije preuzeo glavnu ulogu. Postali smo malo planetarno umetničko selo u kojem su, pored ljubavi, kultura, pismo i jezik osnovni postulati življenja i delovanja.

Urban Culture Tribe: Kakva je, prema vašem mišljenju, budućnost knjige?

Ilija Šaula: Danas se mnogo govori o ugroženosti knjige. Postoji strah da će knjiga nestati razvojem elektronskog pisma i štampanja knjiga u tom obliku. Mislim da svaki napredak treba prihvatiti, ako se prikaže dobrim i boljim. Naravno da će biti prihvaćen od širokih masa, ali ako se pokaže nefunkcionalnim, knjiga u štampanom izdanju je uvek tu. Ne mislim da će knjiga nestati. Naprotiv, mislim da će joj se posvetiti posebna pažnja i da će sva elektronska izdanja težiti da budu štampana i u obliku klasične knjige. Smatram da će na globalnom planu doći do momenta zastite knjige, ne samo kao sredstva, već kao intelektualnog vlasništva. Siguran sam da će to biti čak i izglasano na jednom od zasedanja UNICEF-ovih sednica. Ovoj civilizaciji knjiga je najverniji svedok i zato smatram da će joj se čovek odužiti humanim gestom i zaštiti ti je od propasti.

Urban Culture Tribe: Da li pišete neku novu knjigu?  

Vidovdanska proslava 200 godina od dolaska prvog Srbina u Ameriku

Ilija Šaula: Trenutno radim na svom prvom romanu, koji ima radni naslov ‘Midar’. Oduvek me je privlačio magični realizam. Osećam sam da mi je svest obojena tom magičnom svetlošću. Težim da proniknem u svet zaumnog, kroz misli, snove, duhovne momente sile i stvarnost za koju ne treba tvrditi da je uvek takva kakvu je mi vidimo i doživimo. Moj roman obiluje upravo takvim momentima i verujem da će u čitaocu p(r)obuditi treće oko i navesti ga da pogleda preko granice mogućeg i to u prostoru vlastite svesti, što je sasvim dovoljno. Pored pisanja, u izdavačkoj delatnosti planiramo stampanje ciklusa kosovskih autora koji nisu do sada objavljivali. Pokrećemo i konkurs za zbornik poezije raseljenih pesnika. Pored tih aktivnosti želja mi je da se osnuje jedna književna nagrada ovde u Americi za naše autore koja bi bila prestižna i snažan motiv da autori u rasejanju stvore što veći broj kvalitetnih književnih dela.

Urban Culture Tribe: Gde mogu da se kupe i naruče vaše knjige?

Ilija Šaula: Budući da u okviru naše delatnosti nemamo razvijenu distribuciju naše knjige se mogu nabaviti prvenstveno direktnom obraćanju autoru. Tako je i sa mojim knjigama – jer da sam obezbedio distribucijau za moje radove, obezbedio bih i za autore čija sam dela objavio u Književnoj radionici. U Srbiji imam jedno distributivno mesto u Pančevu, a drugo je ovde u Americi na mojoj kućnoj adresi. Sve porudžbine se mogu realizovati preko emaila: ilijakordun@aol.com

Naslovnu stranu za knjigu ‘Bulevar svetlosti’ naslikala je umetnica Marija Tanaskovic Papadopoulos.

#ilijasaula #art #literature #books #publishing

~ Milica Puric ~ 

©